• Život sa dijabetesom

Glavne preporuke zasnovane na kriterijumima American Diabetes Associations

(Američko udruženje za borbu protiv dijabetesa)

Preporuke o ishrani

Ugljeni hidrati                                                                                                                                                            

Hrana koja sadrži ugljene hidrate od sirovih žitarica, voća, povrća i mleko sa manje masti, važni su sastojci i moraju biti deo zdrave dijete. A

Ukupna količina ugljenih hidrata u obrocima ili užinama je važnija od izvora ili vrste. A

Pošto saharoza ne povećava glikemiju na većem nivou od količine sa sličnim energetskim vrednostima skroba – amidona, osobe sa dijabetesom ne moraju da ograničavaju unos saharoze i hrane koja sadrži saharozu. Međutim , one moraju biti zamenjene sa drugim izvorima ugljenih hidrata, ili ako se povećavaju, moraju se pokriti insulinom ili drugim lekovima koji smanjuju nivo glukoze. A

Zaslađivači bez hranljivih vrednosti su bezbedni kada se konzumiraju unutar nivoa ADI-a (prihvatljiva količina za konzumiranje u toku dana), koje je postavila FDA (Federalna uprava za lekove). A

Pojedinci koji primaju intenzivnu insulinsku terapiju treba da prilagode njihovu dnevnu dozu insulina pre obroka, na osnovu sadržaja ugljenih hidrata u tom obroku. B

Iako upotreba hrane sa niskim indeksom glikemije može smanjiti hiperglikemiju nakon uzimanja hrane , nema dovoljno dokaza o dugoročnoj koristi da bi se preporučilo korišćenje dijeta sa niskim ideksom glikemije kao primarne strategije u planiranju ishrane/obroka. B

Treba podsticati konzumiranje dijetetskih vlakana. Međutim, nema razloga da se osobama sa dijabetesom  preporuči konzumiranje većih količina vlakana u odnosu na druge osobe. B

Pojedinci koji primaju fiksne doze insulina dnevno, treba da se potrude da se pridržavaju svakodnevnom konzumiranju ugljenih hidrata. C

Ugljeni hidrati i nezasićeni mono hidrati zajedno treba da obezbede oko 60-70% od ukupne količine kalorija. Međutim , treba imati u vidu metabolički profil pojedinca i neophodnost gubitka težine kada se razmatra sastav nezasićenih masnih kiselina u ishrani. E

Saharoza i hrana koja sadrži saharozu, treba da se koristi u okviru jedne zdrave ishrane. E

Proteini

Kod pojedinaca sa dijabetesom tipa 2, konzumirani proteini ne povećavaju koncentraciju glukoze u plazmi bez obzira na to što konzumirani proteini predstavljaju isto jak stimulans lučenja insulina kao i ugljeni hidrati. B

Za obolele osobe od dijabetesa, posebno onih sa manje optimalnijom kontrolom, potreba za proteinima može biti veća od preporučene dnevne doze, ali ne veća od uobičajene konzumirane količine. B

Za osobe sa dijabetesom, nema dokaza koji pokazuju da uobičajena konzumirana količina proteina ( 15-20%  ukupne količine dnevnih kalorija) treba da se modifikuje ukoliko je funkcija bubrega normalna. E

Još uvek nisu poznati dugoročni efekti dijeta sa velikom količinom proteina i manjom količinom ugljenih hidrata. Iako dijeta može pomoći kratkoročnom gubitku težine i poboljšanju glikemije, još uvek nije utvrđeno da se izgubljena težina održava na duži rok. Takođe, zabrinjava i dugoročni efekat takve dijete na LDL holesterol. E

Masti

Ukupno, <10% od ukupne količine kalorija moraju se uzeti od zasićenih masti. Neki pojedinci, tačnije oni koji imaju holesterol LDL>2.5mmol/l, mogu da imaju koristi od smanjenja konzumiranja nezasićenih masti u < 7% od ukupne količine kalorija. A

Dijetetsko konzumiranje holesterola treba da bude < 300mg  dnevno. Neki pojedinci, tačnije oni sa holesterolom >2.5mmol, mogu da imaju koristi od smanjenja dijetetskog holesterola na <200mg dnevno. A

Da bi se smanjio LDL holesterol, dobijene kalorije od zasićenih masti mogu se smanjiti ako je gubitak težine poželjno ili da se zamene ugljenim hidratima ili nezasićenim masnim kiselinama, ukoliko nije cilj gubitak težine. B

Konzumiranje prezasićenih masnih kiselina treba da bude na minimumu. Kada se dijete sa smanjenom količinom masti drže u dužem roku, one mogu doprineti manjem gubitku težine i poboljšanju dislipidemije. B

Konzumiranje nezasićenih polimasnih kiselina treba da bude oko 10% od ukupne količine konzumiranih kalorija. C

Kalorijski bilans i gojaznost 

Kod pojedinaca koji imaju otpornost na insulin, smanjenje unosa kalorija i manji gubitak težine , poboljšavaju otpornost na insulin i glikemiju u kratkom roku. A

Strukturisani programi koji naglašavaju promene u načinu života, uključujući edukaciju, smanjenje masti (< 30% dnevnih kalorija) i konzumiranih kalorija, redovne fizičke aktivnosti i redovni kontakti sa učesnicima, mogu dovesti do dugoročnog gubitka težine od 5 do 7%  početne težine. A

Vežbe i promena ponašanja su korisnije kao pomoć za druge strategije gubitka težine. Vežbe pomažu u gubitku težine. A

Kada se koriste same, standardne dijete za gubitak težine imaju manje šanse da pomognu dugoročnom gubitku težine, zbog toga su potrebni strukturisani i intenzivni programi za promenu životnog stila. A

Mikronutrijenti

Ne postoje jasni dokazi o koristi zadovoljavanja dnevnih potreba sa vitaminima ili mineralima za osobe sa dijebetesom koji nemaju osnovnih nedostataka.  Izuzetak su folna kiselina tokom trudnoće i kalcijum za prevenciju bolesti kostiju. B

Rutinska dopuna dijete antioksidantima se ne preporučuje se zbog nejasnoća u vezi sa dugotrajnom efikasnošću i sigurnošću. B

Alkohol

Ako pojedinci izaberu da konzumiraju alkohol, dnevna količina mora se ograničiti na jedno piće za odrasle žene i dva pića za odrasle muškarce. Jedno piće se definiše kao pivo od 355ml, jedna čaša vina 45ml jakog destilovanog alkohola. B

Kako bi se smanjila opasnost od hipoglikemije, alkoholo treba konzumirati sa hranom. Deca i adolescenti sa dijabetesom. B

Individualizovani raspored ishrane/obroka i intenzivni režimi insulina mogu da obezbede fleksibilnost za decu i adolescente sa dijabetesom kako bi se prilagodili vremenu i neredovnom rasporedu obroka, promenljivom apetitu i promenljivim nivoima aktivnosti. E

Nutritivne potrebe za decu i adolescente sa dijabetesom tipa 1 ili 2, izgleda da su slične potrebama dece i adolescenata istog uzrasta koji nemaju dijabetes. E

Trudnoća i dojenje

Nutritivne potrebe tokom trudnoće i dojenja su slične za žene sa ili bez dijabetesa. E

Medicinska terapija ishrane za dijabetes trudnoće fokusira se na izboru hrane za adekvatno povećanje težine, normoglikemije i nedostatka ketona. E

Za neke žene sa dijabetesom trudnoće može biti odgovarajuće manje ograničenje količine kalorija i ugljenih hidrata. E

Starije odrasle osobe

Energetske potrebe za starije su manje nego za odrasle osobe koji su mlađi. Treba podstaći fizičke aktivnosti. A

Kod starijih veća je verovatnoća za neuhranjenost nego za prekomernu ishranu, stoga treba da budemo oprezni kada prepisujemo dijete za gubitak težine. E

Akutne komplikacije

Glukoza je poželjan tretman za hipoglikemiju, ali krvna glukoza može koristiti svaki oblik ugljenih hidrata koji sadrže glukozu. A

Uzimanje 15-20g glukoze je efikasan tretman za hipoglikemiju, ali glukoza u krvi može se regulisati samo privremeno. B

Tokom akutnih bolesti je važno analizirati nivo glukoze u krvi i krv ili urin za ketone, treba piti odgovarajuću količinu tečnosti i konzumirati ugljene hidrate. B

Početnu reakciju u tretiranju hipoglikemije treba posmatrati u roku od 10-20 min. Međutim, nivo glukoze u krvi treba proceniti posle 60 minuta, jer se može pojaviti potreba za dodatnim tretmanom. E

Hipertenzija

Kako kod osoba sa normalnim pritiskom, tako i kod onih sa hipertenzijom, smanjenje konzumiranja natrijuma snižava krvni pritisak. A

Manji gubitak težine pozitivno utiče na krvni pritisak. Cilj treba da bude smanjiti količinu unosa natrijuma na 2 400mg (100mmol) ili natrijum hlorida na 6 000mg dnevno. E

Dislipidemija

Za osobe sa povećanim nivoom LDL holesterola, zasićene masne kiseline i prezasićene masne kiseline treba da se ograniče na < 10% i možda do 7% energetskih vrednosti. B

Dobijena energija od zasićenih masti može se smanjiti ako je poželjno gubitak. E  težine ili da se zameni ugljenim hidratima ili nezasićenim mastima, ako gubitak težine nije cilj. B

Za pojedince sa povećanim trigliceridima u plazmi može biti korisno smanjenje holesterola i LDL holesterola (metabolički sindrom) , poboljšanje kontrole glikemije, gubitak težine, ograničavanje dijetetskih zasićenih masti, povećanje fizičke aktivnosti i uključivanje nezasićenih monomasti. B

Nefropatija

Kod pojedinaca koji imaju mikroalbuminuriju, smanjenje proteina do 0,8-1,0g/ kg telesne težine dnevno može usporiti napredovanje nefripatije. C

Kataboličke bolesti

Energetske potrebe većine hospitalizovanih pacijenata mogu se zadovoljiti pružanjem 105KJ-146KJ/kg od telesne težine. E

Potrebe za proteinima su između 1,0 i 1,5 g/kg telesne težine, gde je njihov najveći nivo za pacijente koji su pod većim stresom. E

Prevencija dijabetesa

Strukturisani programi koji naglašavaju promene u načinu života, uključujući edukaciju,  A smanjenje konzumiranja masti i energije, redovne fizičke aktivnosti i redovni kontakti sa učesnicima programa, mogu rezultirati dugotrajnim gubitkom težine od 5 do 7% početne težine i da smanje rizik od pojave dijabetesa.

Svi pojedinci, posebno članovi porodica osoba sa dijabetesom tipa 2, treba ohrabriti da se angažuju redovnim fizičkim aktivnostima kako smanjili rizik od pojave dijabetesa tip 2. B

 

Sistem kategorizacije Američkog udruženja za borbu protiv dijabetesa: A: najviša kategorija, daje se kada postoje potkreplujući dokazi od dobro sprovedenih mnogobrojnih studija; B: prosečna kategorizacija; C: najniža kategorizacija; E: preporuke zasnovane na konsenzusu eksperata na osnovu kliničkog iskustva.

Podržan od: